Ivo Klarić : Tata, kaj je to velika nužda?

-Gospodine zastupniče, posljednja opomena. Prijeđite na stvar ili...-Dobro, ajmo redom. Nije istina da je moja žutakokoš ubila susidovu kokoš. Nije istina da je cilustvar zamiša moj pivac. Još manje je istina da su unemilomu događaju sudjelovale sve moje kokoši.A najmanje je istina da ih je moj pas lajanjem pod-jariva. Konačno, notorna je laž da se sve to dogodilo u petak oko podne. Da je kolega Uzbrdica, nakon šta je o nemilomu događaju razgovara s mojim »dobronamjernim« susjedom, svratio malo ido mene, da čuje drugu stranu, vidio bi ko je zapravo šef nedodirljivoga kokošinjca. Jer, istina jeda je njegovu kokoš ubila moja crna kokoš - žutusam, naime, na susjedove oči, a to je prešutio, ope-ruša sedam dana ranije. Istina je da je moj pivaccijelu stvar promatra sa strane, da se nije uplita usukob. Istina je da su samo dvije moje kokoši pomogle svojoj crnoj kolegici u samoobrani, naglašavam, gospodo, u samoobrani!... koja je, na žalost, zasusjedovu kokoš tragično završila. A to će, jer čilastvar ne može završit u ovomu časnom domu, posvjedočit na sudu i sve ostale moje kokoši. Točno jeda je pas lajao, ali zato što je bio žedan, a ne da pod-jaruje. I na kraju, istina je da ja, što mogu potvrditii neki časni kolege, usprkos svim svojim zastupničkim obvezama, svakoga petka oko podne prodajem jaja na Docu. Toliko, gospodine predsjedniče,premda, ponavljam, ovo nije i kraj priče. Razumišti mene tute!-Hvala, gospodine zastupniče. Za ispravak točnoganavoda javio se zastupnik Uzbrdica...