Ja mogu provesti puno vremena, vrlo mnogo vremena u šutnji. Koji put i po deset sati. Ne pisnem ni riječ. Šutim kao zaliven. Katkada mi kažu: »Hajde, pričaj nešto!« ili »Baš nas zanima što ćeš reći...«. Tada ja i dalje šutim. Jednom sam izašao s prijateljicom Sanjom. Ona je govorila tri sata, a ja sam šutio. Naišli smo na moju sestričnu Ninu i njih su dvije pričale dva sata. Poslije je Sanja ispričala svojoj prijateljici Sandri kako je sa mnom razgovarala tri sata. Poslije, to je saznao i Goran koji stanuje blizu mene. Kada smo se sreli, pričao je trideset minuta. Još je rekao kako zna da sam pričao sa Sanjom. Šutio sam i on je otišao. Rekao je Vitoldu, poznaniku iz kvarta, da je bio sa mnom te da smo razgovarali. Vitold je rekao Andreji, curi koja ide sa mnom na engleski a stanuje u istoj zgradi s Vitoldom, da bi volio sa mnom popričati jer me dugo nije vidio...