O romanu Prikovani za snove autor je zapisao: "Iluzija, igra, san i maštanje na jednoj, i zbilja, stvarnost, na drugoj strani, životni su suputnici. Smjenjuju jedni druge kad se ne nadamo. Iluzija postoji samo zato što postoji i stvarnost. Bez stvarnosti iluzija se nikada ne bi rodila; ne bi nikada u dječjim glavama postala veliko dječje maštanje. Velika iluzija nikada ne razočara kao stvarnost. Možda zato što je stvarnost u glavama i rukama odraslih. Zato mi je zadovoljstvo ponuditi iluziju svemirskoga putovanja i vrlo malo stvarnosti. To malo stvarnosti bilo je dostatno da se pokaže koliko je okrutna i zla, pogotovo prema djeci ratnim invalidima, pa sam zbog toga nastojao da, barem u ovom romanu, bude poražena."