“Antigonu” je napisao Sofoklo (rodio se 497./496. god. pr. Kr.), a tragedija je prvi put izvedena 442. godine prije Krista. U središtu Sofoklova interesa nalazi se tragični junak suočen sa sudbinom koju mu šalju bogovi. Predradnja Antigone povezana je s Eshilovom tragedijom “Sedmorica protiv Tebe” i Sofoklovom tragedijom “Kralj Edip”. Proročište je savjetovalo tebanskom kralju Laju da nema djece, ali se on na to oglušio i dobio je Edipa. Zato je na sav njegov porod stigla kazna koja se protezela sve do trećeg koljena. Samoga Laja u neznanju je ubio sin Edip koji se kasnije oženio vlastitom majkom Jokastom (Lajevom udovicom). U tom incestuoznom braku dobio je Izmenu, Antigonu, Eteokla i Polinika. Prokletstvo zahvaća i dvojicu sinova koji su se našli na suprotnim stranama. Polinik je na čelu sedmorice junaka jurišao na sedam tebanskih vrata, a Eteoklo (kao tebanski vladar) branio je svoj grad. U tom okršaju obojica su stradala. Tragedija Antigona počinje upravo u tom trenutku.